Naplata poreskog duga i kako je povećati

Pretpostavimo da je Država preduzela sve potrebne mere za koje zna, a radi naplate poreskog duga. Možemo pretpostaviti i složiti se da se Država maksimalno trudi ali rezultata nema, pa evidentno nešto treba menjati.

Smisao ovog teksta je da istakne odredjene predloge šta bi možda Država mogla da preduzme kako bi povećala stopu naplate poreskog duga.

U okviru teksta ne postoji niti jedna jedina brojka, jer bi se prezentovanjem istih otišlo u kritiku celokupnog sistema naplate, što nije intencija ovog teksta. Brojke bi naprosto pokazale da ih niko od nadležnih ne gleda i ne analizira, a to bi bilo poražavajuće. Ako posmatramo širu sliku naplate poreskog duga, doći ćemo do zaključka da je sistem u celini nemoguće promeniti. Iz navedenog razloga, predlozi sadržani u ovom tekstu su mere koje bi poboljšale postojeći sistem naplate poreskog duga u okviru već koncipiranog sistema.

Na osnovu spiska poreskih dužnika koje je dana 26.03.2014. iznela Poreska Uprava na uvid javnosti može se videti da postoji prostor za poboljšanje naplate poreskog duga, kao i prostor za poboljšanje sistema koji će smanjiti rizik nastajanja poreskih dugovanja u obimu koji sada postoji što je, mišljenja sam, mnogo bitnije od navedenih poreskih dugovanja. Ukoliko ne postoji sistem kojim će se umanjiti rizik nastanka poreskih dugovanja navedenog obima, posao Poreske Uprave je uzaludan, jer će svake godine imati istu situaciju.

Ono na šta bi Poreska Uprava mogla da obrati pažnju je sledeće:

1.      Korišćenje informacionih tehnologija u svrhu naplate poreskog duga.

Informacione tehnologije i podaci kojima Poreska uprava može da pristupi su moćno oružje u naplati poreskog duga.

Ukoliko je evidentirana neka statusna promena na APR-u, ili postoji promena pri NBS za poreskog dužnika, korišćenjem informacionih tehnologija nadležni u poreskoj upravi vrlo brzo mogu da uvide promenu i u skladu sa njom reaguju.

Ograničenje primene ove mere je ljudski faktor. Pitanje koje može biti postavljeno je: koliko često nadležni u Poreskoj Upravi proveravaju status svojih poreskih dužnika?

Otklanjanje ovog ograničenja je razvoj i korišćenje softvera koji bi pratio navedene promene i na dnevnom nivou generisao podatke koji bi bili na raspolaganju Poreskoj upravi.

2.      Korišćenje podataka iz Bilansa stanja i Bilansa uspeha poreskih dužnika.

Podaci navedeni u bilansima stanja i uspeha privrednih subjekata koji su poreski dužnici može biti jasan pokazatelj poslovanja poreskih dužnika. Ono što je bitno prilikom korišćenja podataka iz navedenih dokumenata je i to da nadležni organi Poreske Uprave na jasan i nedvosmislen način mogu videti u kom smeru se kreće poslovanje poreskog dužnika. Obzirom da ovde pominjemo poreske dužnike koji imaju Bilanse stanja i uspeha kao redovne sisteme izveštavanja, ne možemo a da se ne dotaknemo privrednih subjekata koji vode prosto knjigovodstvo.

Pitanje koje se nameće je koliko poreskih dužnika koji vode prosto knjigovodstvo se nalazi na gore navedenom spisku poreskih dužnika. Ovo iz razloga koji će biti naveden u sledećem pasusu.

3.      Korišćenje ‘’proste ekonomske logike’’.

Na osnovu podataka koji su navedeni u stavkama 1. i 2., nadležni organi vrlo lako mogu doći do zaključka da li uopšte poreski dužnik može i u kom roku da izmiri svoje poresko dugovanje.

-          Ukoliko poreski dužnik vodi prosto knjigovodstvo, nemoguće je utvrditi njegove osnovne parametre uspešnosti poslovanja, pa se postavlja pitanje da li je uopšte racionalno pregovarati sa ovakvim poreskim dužnikom u vezi sa reprogramom poreskog duga.

-          Ukoliko se na osnovu bilansa stanja i uspeha vidi da poreski dužnik posluje sa gubitkom, takodje se postavlja pitanje da li uopšte pregovarati sa njim u vezi sa naplatom potraživanja po osnovu poreskog duga.

4.      Korišćenje metoda reprograma poreskog duga.

Na osnovu gore navedenog može se zaključiti da se reprogram kao rešenje za naplatu poreskog duga mora koristiti krajnje obazrivo i na osnovu kvalitativno racionalno donešene odluke.

Ukoliko neki poreski dužnik ima dug od par miliona dinara, za očekivati je da ga ne izmiri, te stoga ne vidim razlog da Država bude poverilac koji se olako odriče svojih sredstava.

Poreski dužnici koji posluju sa gubitkom i poreski dužnici koji vode prosto knjigovodstvo su klasičan primer dužnika kod kojih je rizik nemogućnosti naplate putem reprograma ogroman.

Imajući u vidu da je reprogram poreskog duga nešto za čime kompanije posežu prilikom planiranja svojih prihoda, strožijim kriterijumima za odobrenje reprograma poreskog duga, izvesni broj poreskih obveznika bi prestao da ‘’šminka’’ svoje poslovanje, i ne bi predstavljao poslovanje svoje kompanije sa gubitkom.

5.      Povećanje produktivnosti zaposlenih na poslovima naplate

Imajući u vidu trenutno stanje, nerealno je očekivati povećan broj izvršilaca na poslovima naplate poreskog duga. Iz navedenog razloga Država bi na vrlo jednostavan način mogla da poveća produktivnost zaposlenih, donošenjem propisa kojim bi a) izvršila kvalitativno i kvantitativno postavljanje ciljeva sa vremenskim okvirom, b) izvršila stimulaciju zaposlenih kroz dodeljivanje bonusa u odnosu na izvršenu naplatu poreskih dugovanja.

Primera radi, uveren sam da bi procenat naplate poreskog duga drastično skočio ukoliko bi zaposleni dobijali 0,1% od naplaćenog poreskog duga za dugovanja veća od 1.000.000,00 dinara.

Kriterijumi za ‘’bonus’’ mogu biti koncipirani na različite načine, pa bi recimo svaki ‘’stratum’’ poreskih dužnika preko 1.000.000,00 dinara mogao da ima odredjen ponder prilikom odredjivanja ‘’bonusa’’.

6.      Menadžment potraživanja i rada zaposlenih

Kvalitetnijim menadžmentom u oblasti naplate poreskih dugovanja Poreska Uprava bi dobila umnogome ažurnije podatke, pa se recimo ne bi desilo da na gore navedenom spisku kao aktivan preduzetnik koji duguje po osnovu poreza, stoji navedena preduzetnička radnja koja je brisana iz registra APR-a pre par godina.

Kvalitetnijim menadžmentom u oblasti ljudskih resursa bi se za vrlo kratko vreme iskristalisala stručnost zaposlenih na poslovima naplate poreskog duga, pa bi time mogla da se poveća i produktivnost rada zaposlenih.

Gore navedeno je samo deo rešenja koja bi moglo primeniti u poslovima naplate poreskog duga.

Sve navedeno bi moralo detaljnije obrazložiti i precizirati, ali oupšteno, to su neke od stvari koje bi donele pozitivnu promenu.

Sem navedenog postoji veliki broj metoda koje su primenjive i koje bi povećale naplatu poreskog duga.

Sa iskrenom željom da Poreska Uprava primeni neki od navedenih metoda,

Pozdrav.