PREDUZEĆA U RESTRUKTURIRANJU

MOGUĆNOST NAPLATE POTRAŽIVANJA PREDUZEĆA U RESTRUKTURIRANJU

(PREMA PODACIMA IZ ‘’LIČNE KARTE’’)

U skladu sa intencijom Ministarstva privrede Republike Srbije da izradom izveštaja o javnim preduzećima u restrukturiranju, a na osnovu iskustva koje imam, dajem sebi za pravo da iznesem komentare u vezi sa  uočenim, kao i da dam predlog za što uspešniji rad navedenih javnih preduzeća u pogledu naplate potraživanja.

Podaci koji su ovde izneti se odnose na jedno od javnih preduzeća u postupku restrukturiranja, i svrha iznetih podataka je da ukaže na problematiku naplate spornog potraživanja, te se napisano može smatrati svojevrsnom studijom slučaja, koja u najmanju ruku može biti merodavna za donošenje zaključaka o potraživanjima ostalih javnih preduzeća iz privredne grane kojoj javno preduzeće koje je posmatrano pripada. Naziv javnog preduzeća, kao i grana delatnosti kojoj pripada su irelevantni za navedeno.  

Podaci koji su bili predmet obrade su informacije date od strane nadležnih u javnom preduzeću,  u vezi sa potraživanjima koja javno preduzeće ima, te van navedenog okvira neće ići ni u pogledu komentarisanja.

Osnovne pretpostavke od kojih se pošlo se oslanjaju na odnosne podatke o potraživanjima iz tzv. ''lične karte'', koja se može smatrati dobrim početkom u pogledu izveštavanja o radu javnih preduzeća u restrukturiranju. Inicijativa ‘’mapiranja’’ podataka preduzeća u restruturiranju, od strane Ministarstva privrede, je dobra polazna osnova, koja bi trebala, vremenom, da se poboljša i ostvari pun smisao publikovanja.

Imajući u vidu celokupan proces publikacije podataka o potraživanjima javnih preduzeća u restrukturiranju, smatram bitnim napomene, da se na takav način pruža prilika državi kao vlasniku da na novi i neuporedivo kvalitetniji način vrši kontrolu rada javnih preduzeća u restrukturiranju, a u vezi sa naplatom potraživanja. Takodje, publikacija podataka o potraživanjima je dostupna i svim ‘’trećim licima’’ koja su zainteresovana za preuzimanje javnih preduzeća u postupku restrukturiranja. Analiza potraživanja možda neće biti presudan faktor za preuzimanje javnog preduzeća, ali može biti jedan od pokazatelja koji može doneti prevagu prilikom donošenja odluke o zainteresovanosti za preuzimanje javnog preduzeća. 

 Ipak, podaci o potraživanjima izneti u  ‘’ličnim kartama’’ nisu dovoljni da se stekne potpuna slika o mogućnosti naplate potraživanja.

Dostavljeni podaci o potraživanjima su šturi, neprecizni i u najmanju ruku pisani da bi se zadovoljila forma ali ne i suština. Razlozi za navedeno se, recimo, mogu naći u sledećim činjenicama:

-          U delu koji se odnosi na naziv dužnika, uneti podaci su nedovoljni za identifikaciju dužnika, upotrebom dostupnih podataka na sajtovima APR-a i NBS-a. Naime, navedeni podaci su tako uneti da se 1) upitom na navedene sajtove dobije više od jednog privrednog subjekta, ili 2) da se navedenim upitom ne dobije niti jedan rezultat pretrage.

Takodje za odredjen broj dužnika uneti su pogrešni nazivi.

Navedeno pokazuje nezainteresovanost lica koje je unosilo podatke, kao i osobe zadužene za kontrolu unetog, ukoliko je kontrola izvršena.

-          U delu koji se odnosi na unos matičnih brojeva dužnika ne postoji niti jedan unet podatak.

Kao i u prethodnom slučaju, može se primetiti nezainteresovanost za posao koji je bilo potrebno obaviti.

-          U delu koji se odnosi na datum nastanka potraživanja takodje nema unetih podatka. Imajući u vidu značaj datuma nastanka potraživanja na mogućnost naplate istog, a iz razloga zastarelosti koja može da nastupi, nedopustivo je da se ovaj podatak ne navodi. Ovo ujedno otvara i pitanje ažurnog vodjenja evidencije o ovom pitanju, jer na osnovu prezentovane ''lične karte'' može da se vidi da nema zastarelih potraživanja, što je u najmanju ruku malo verovatan slučaj. Takodje, navedeni datum je bitan iz razloga zaračunavanja ZZK, koja u navedenom izveštaju nije ni uzeta u obzir.

U istom delu izveštaja se navodi da se citiram ‘’potraživanja kojima ističe rok zastarevanja se utužuju’’, ali imajući u vidu da se nigde ne navode datumi nastanka potraživanja, ova tvrdnja se mora uzeti sa krajnjom rezervom. Naime, ma koliko izveštaj mogao da bude narativan, ovakva tvrdnja sa karakteristikama indicije je neupotrebljiva kako sa pravnog, tako i sa ekonomskog aspekta analize podataka. Navedenom tvrdnjom pokazuje se indolentnost prema težnji da podaci bidu što egzaktniji i samim time kvalitetniji, što je izmedju ostalog, pretpostavljam, jedna od namera Ministarstva privrede.

-          U delu koji se odnosi na potraživanja za koja je pokrenut sudski postupak, odgovorna lica koja su sačinjavala izveštaj, navode paušalnu izjavu da:  ''dana 11.09.2013.od kada nam je dostavljena lična karta na izradu, svakodnevno je pokusavano stupanje u kontakt sa ovlašćenim advokatom društva u vezi uzimanja podataka sudskih sporova, međutim, do 15.10.2013. nismo uspeli da ostvarimo kontakt ni da pribavimo potrebne podatke za izradu lične karte društva.''.

Navedeno pokazuje apsolutnu nezainteresovanost za rad na naplati potraživanja. Ovakvu tvrdnju potkrepljujem time da se 1) postavlja pitanje o obliku komunikacije sa advokatom koji zastupa javno preduzeće, 2) troškova koje javno preduzeće ima za navedeno angažovanje advokata, 3) kvalitet usluge koju navedeni advokat pruža, i 4) stručnost zaposlenih u javnom preduzeću, a u vezi sa korišćenjem informacionih tehnologija i registra sudskih potupaka koji se vodi u okviru tzv. Portala sudova, pri Ministarstvu pravde.

Ruku na srce, čak i da podjemo od pretpostavke da kompjuterska pismenost nije bitna, gotovo nestvarno zvuči da niko od odgovornih nije naložio fizički odlazak kod advokata koji zastupa ovo preduzeće, i tražio izveštaj.

Pitanje koje se nameće samo od sebe je da li navedeni privredni subjekat u restrukturiranju oupšte zna koliko ima sudskih postupaka, te da li vrši potrebna novčana rezervisanja u vezi sa time? 

-          Prilikom navodjenja podataka o iznosu dugovane glavnice, navode se i 1) podaci o glavnici u potraživanjima koja su već naplaćena, kao i 2) podatak o jednom potraživanju koje iako nije naplaćeno, u izveštaju ima negativni predznak ‘’-‘’, tako da zbirna cifra svih potraživanja pokazuje rezultat koji ne odgovara tačnom trenutnom iznosu svih potraživanja. Kao laik za ekonomske kategorije, mogu da pretpostavim da je navedeno uradjeno ili da zbuni onoga ko koristi podatke, ili da prikaže lepšu sliku ukupnog iznosa nenaplaćenog potraživanja.

Iz iznetog se može zaključiti da je donošenje zaključaka na osnovu podataka o potraživanjima koji su navedeni u ličnoj karti, upitno, te da se sa istima mora postupati krajnje obazrivo prilikom upotrebe u poslovnom odlučivanju.

Ipak, uprkos navedenom, kao i željom da izneto u ovom eseju bude ne bezobzirna kritikaveć konstruktivan predlog rešenja,  upotrebom podataka koji se nalaze na sajtovima APR-a i NBS-a, i pod pretpostavkom ( koja verovatno nije tačna) da niti jedno potraživanje nije zastarelo, došao sam do sledećih zaključaka[i]:

-          Identifikacija dužnika

Osnovnom proverom navedenih naziva dužnika iz ‘’lične karte’’ na sajtu APR-a utrvdjeno je da je moguće identifikovati dužnike u pogledu 66,82% potraživanja.

 U 33,18% potraživanja je nemoguće utvrditi ko je dužnik.

Problem u identifikaciji dužnika je već pomenut i nastaje usled lošeg unosa podataka o imenima dužnika.

Primera radi, kao dužnik je unet naziv ‘’ALKA’’, što kao rezultat pretrage pokazuje preko 100 privrednih subjekata koji u svom nazivu sadrže navedeni izraz.

Takodje, unosom odredjenih naziva dužnika, te upitom na sajtu APR-a, nemoguće je dobiti bilo kakav rezulatat.  Kao primer se može navesti dužnik koji je u izveštaju naveden kao ‘’PERPETU MAJA’’ koji je nemoguće naći u registrima koji se vode pri APR.

Navedeni problemi bi umnogome bili lakši za rešavanje da su lica odgovorna za unos podataka našla za shodno da razmotre potrebu unosa podataka o matičnom broju dužnika. Time bi čak I pogrešno navodjenje naziva dužnika moglo biti korigovano egzaktnom proverom na sajtu APR-a putem upita sa matičnim brojem.

-          Struktura dužnika

Posmatrano u vezi sa oblikom privrednog subjekta može se videti da se 22,78% duga potražuje prema društvima sa ograničenom odgovornošću, 3,89% duga se potražuje prema preduzetnicima, 0,03% prema komanditnim društvima, 0,40% prema akcionarskim društvima, 33,18% je nemoguće definisati kroz privredni oblik dužnika, dok se 39,72% dugovanog iznosa odnosi na preduzeća, ustanove i ostale oblike u vlasništvu države koji se radi lakše interpretacije u ovom tekstu generički nazivaju državna svojina.

Naziv ‘’državna svojina’’ je opredeljen iz razloga što se svi dužnici obuhvaćeni u navedenoj grupi finansiraju direktno od strane države kroz razne oblike osnivanja, kako republičkog, tako i lokalnog karaktera.

Uzevši u obzir navedeno, dolazi se na posredan način da je u istom pravnom subjektu, za navedeni segment potraživanja, država ‘’de facto’’ i poverilac i dužnik u velikom broju slučajeva.

-          Mogućnost naplate potraživanja

U pogledu mogućnosti naplate potraživanja su posmatrani parametri koji se odnose na status privrednog subjekta kao i njegovu solventnost prema podacima sa NBS-a.

Status dužnika je posmatran kroz status naveden na sajtu APR-a, u smislu podatka da li je dužnik aktivan ili  brisan iz registra APR-a.

Solventnost dužnika je posmatrana kroz krajnje šturi podatak sa sajta NBS o tome da li je dužnik u blokadi ili ne, te u saglasju sa time, termin solventnost ne treba posmatrati u punom smislu reči već samo kroz prizmu trenutne mogućnosti izmirenja duga.

Takodje, potraživanja koja postoje prema privrednim subjektima u vlasništvu države su posmatrana kao apsolutno naplativa iz razloga što je država ujedno i poverilac i dužnik. Sam modalitet naplate koji se odnosi na dužnike koji se nalaze u državnoj svojini nije predmet ovog eseja pa neće biti šire komentarisan.

Iz analiziranog se vidi da je 47,15% potraživanja moguće naplatiti,.

1,85% potraživanja je moguće naplatiti ali otežano. Ovo iz razloga što se radi o privrednim subjektima koji su aktivni ali se nalaze u blokadi ili se radi o preduzetnicima koji su zatvorili radnje, ali imajući u vidu odgovornost celokupnom imovinom, moguće je naplatiti se od istih.

Nemoguće je naplatiti 1,17% potraživanja, dok za 33,18% nije moguće utvrditi mogućnost naplate na osnovu podataka iz ''lične karte''.

Mogućnost naplate koja se ovde pominje je izvršena prema trenutnom stanju dužnika, i nije vezana za vremenski okvir naplate, već za postojanje pretpostavke da postoji zakonska mogućnost da se potraživanje naplati.

Konkretni podaci o mogućnosti naplate svakog pojedinačnog potraživanja bi mogli biti dati samo pod uslovom detaljne analize svakog potraživanja ponaosob.

Uzevši izneto, ova studija slučaja može pokazati dve vrlo bitne stvari:

1.       Naplata potraživanja koje javna preduzeća u restrukturiranju imaju nije na nivou na kome bi trebala biti.

-          Kameralistički pristup vodjenja posla naplate potraživanja pokazuje nestručnost i nespremnost za preduzimanje potrebnih mera, a radi povećanja procenta naplaćenog potraživanja.

-          Kontrola rada lica angažovanih na naplati potraživanja je na trenutno postavljenom modelu nemoguća.

-          Kontrolu direktnih i indirektnih troškova koji nastaju u postupku naplate potraživanja je nemoguće uspostaviti.

2.       Buduće praćenje potraživanja koje javna preduzeća imaju ili će imati, će doživeti istu tužnu sudbinu već nastalih nenaplaćenih potraživanja ukoliko se modus operandi koji trenutno važi nastavi.

-          Primera radi, iako je u tekstu navedeno da postoji odredjen procenat potraživanja koji je moguće naplatiti, ukoliko se ne pristupi praćenju solventnosti i likvidnosti dužnika, vrlo lako se može desiti da odredjeni dug postane nenaplativ. Ovo iz razloga što odredjeni dužnici u trenutku pisanja izveštaja nisu u blokadi, ali je proverom utvrdjeno da odredjen broj dužnika ima praksu da ‘’ulazi’’ i ‘’izlazi’’ iz blokade. Koliko lica zadužena za naplatu budu sposobna da prepoznaju momenat kada će dužnik ‘’ući’’ u blokadu iz koje neće izaći, utoliko se umanjuje rizik nemogućnosti naplate potraživanja.  

Šta treba raditi kako bi se situacija u naplati potraživanja preduzeća u restrukturiranju popravila:

1.       Ustrojavanje sistema izveštavanja,

-          Kvalitetnim i jasno definisanim sistemom izveštavanja, moguće je izvršiti trostruki sistem kontrole rada na naplati potraživanja.

Prva kontrola je nadredjeni zaposlenog  na poslovima naplate potraživanja. Druga kontrola je Ministarstvo privrede koje je ujedno i zaduženo za poslovanje preduzeća u restrukturiranju. Treća kontrola je korišćenje podataka od strane zainteresovanih investitora. Pravljenjem sistema izveštavanja svi u lancu dobijaju kvalitet koji je potreban. 

2.       Profesionalizacija naplate,

-          Dinamika koja je svojstvena naplati potraživanja zahteva i kvalitativno drugačiji pristup naplati potraživanja od strane lica zaduženih za navedeni proces. Sama naplata potraživanja podrazumeva 1) ažurno, sistematsko i kvalitetno sakupljanje podataka, 2) analizu prikupljeno, 3) pravljenje strategija naplate potraživanja, 4) realizaciju planiranih strategija, kao i 5) analizu učinjenog radi pravljenja planova I projekcija za ubuduće. 

3.       Aktivno praćenje potraživanja.

-          Potraživanje ne treba shvatati kao statičnu kategoriju, već kao dinamični proces koji ima sebi svojstvene karakteristike. Od aktivnog praćenja promena u vezi sa potraživanjem, umnogome zavisi i uspeh naplate istog.

-          Pomenuta dinamika naplate potraživanja podrazumeva odredjeno odloženo dejstvo preduzetih mera radi naplate potraživanja. Adekvatno razumevanje procesa naplate, korišćenje pravih alata, iskustava i znanja, umnogome povećava procenat verovatnoće naplate potraživanja.

Šta bi se dobilo menjanjem pristupa i načina rada sa nenaplaćenim potraživanjima:

1.       Ažurniji proces naplate potraživanja,

2.       Efikasniji rad službi koje se bave naplatom potraživanja,

3.       Smanjenje direktnih i indirektnih troškova u vezi sa naplatom potraživanja,

4.       Jasna slika o potraživanjima i mogućnosti naplate na nivou celokupnog sistema ( svih preduzeća u restrukturiranju, kroz uniformisanje izveštaja i načina praćenja).

Sve navedeno je napisano sa željom da se pomogne ( ako ništa drugo ono bar mišljenjem i deljenjem iskustva) u rešavanju jednog od problema koji javna preduzeća u restrukturiranju imaju.

Prema evidenciji Ministarstva privrede, u Srbiji postoji 153 javnih preduzeća u restrukturiranju. Ukoliko se podje od pretpostavke da se menjanjem  pristupa u naplati potraživanja poveća prihod javnih preduzeća, u svakom za 500.000,00 RSD mesečno, to bi značilo povećanje likvidnosti preduzeća u restrukturiranju za minimum 70.000.000,00 Eur-a na godišnjem nivou. Podsetimo se da taj nedostatak likvidnosti sada finansira država.

Ovaj poslednji pasus je paušalna želja pisca ovog eseja i nadam se da mi ljudi od struke neće na tome zameriti.

---

[i] Navedeni procenti se odnose na iznos potraživanja.