петак, 15. новембар 2013.

POTRAŽIVANJA PREDUZEĆA U RESTRUKTURIRANJU -Marginalije i moralije javnog sektora-



Postoji izreka koja kaže da je dug od jednog dinara problem dužnika, dok je dug od jednog miliona dinara problem poverioca. Krenemo li putem navedenog, konstatujem da je poverilac, u ovom slučaju Država Srbija, u velikom problemu.

Svrha ovog teksta je:
1.       Da pokaže trenutno stanje potraživanja preduzeća u restrukturiranju;
2.       Da ukaže na nelogičnosti trenutnog stanja;
3.       Da predloži šta treba raditi pri rešavanju problema naplate potraživanja.

Navedeno je moguće koristiti kao savet za sve oblike privrednih subjekata koji se nalaze u vlasništvu Države Srbije, jer je vrlo verovatno da u manjoj ili većoj razmeri postoji slična situacija u vezi sa naplatom potraživanja.

Predmet analize su preduzeća iz oblasti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva koja se nalaze u postupku restrukturiranje, I kojih ima ukupno 18. U pitanju su sledeća preduzeća:
1.       PKB Korporacija, MB: 07042230;
2.        Graničar, MB: 08064920;
3.       Dragan Marković, MB: 07042442;
4.       Porečje, MB: 07196245;
5.       Aleksa Šantić, MB: 08166978;
6.       Bačka, MB: 08134901;
7.       DP PIK Zemun, MB: 07042914;
8.       Vojvodina, MB: 08047740;
9.       Dolovo, MB: 08047685;
10.   7. Juli, MB: 08053073;
11.   DP Voćar, MB: 07230257;
12.   PD Omoljica, MB: 08047723;
13.   Seme Tamiš, MB: 08047634;
14.   Mladi Borac, MB: 08644586;
15.   Jadran, MB: 08058130;
16.   Bratstvo Jedinstvo, MB: 08057745;
17.   Agrobačka, MB: 08155968; i,
18.   Mala Bosna, MB: 08236526.

Ukupan iznos potraživanja koji je praćen iznosi 9,847,843,927.06 RSD.

U navedeni iznos nisu uračunate vrednosti koje se odnose na kategorije vezane recimo za potraživanja po osnovu PDV-a, potraživanja po osnovu plata I ostalih davanja države koja kasne.
Takodje, nisu analizirana potraživanja zavisnih preduzeća.

TRENUTNO STANJE/STRUKTURA POTRAŽIVANJA PREDUZEĆA U RESTRUKTURIRANJU

Na osnovu podele prema pravnom status dužnika mogu se identifikovati tri osnovne grupe:
-          Fizička lica;
-          Pravna lica;
-          Neodredivi dužnici.
Pod neodredivim dužnicima se podrazumevaju potraživanja za koja je na osnovu prezentovanih podataka nemoguće utvrditi o kom dužniku se radi.

Iskazano u brojkama i procentima navedena podela izgleda ovako:

# dužnika
Iznos duga
%
Fizička lica
149
322,944,989.77
3.28%
Pravna lica
671
7,723,053,222.56
78.42%
Neodredivo
160
1,801,845,714.73
18.30%
Ukupno:
980
9,847,843,927.06
100.00%

Posmatrano sa aspekta vlasništva u okviru pravnih lica moguće je izvršiti podelu na pravna lica koja se nalaze u vlasništvu Države Srbije, te na pravna lica koja se nalaze u privatnom vlasništvu.
PRAVNA LICA:
# dužnika
Iznos duga
%
Državna svojina
128
1,316,657,618.69
17.05%
Privatna svojina
543
6,406,395,603.87
82.95%
Ukupno:
671
7,723,053,222.56
100.00%


Imajući u vidu irelevantnost oblika privrednih subjekata koji se nalaze u vlasništvu Države Srbije, moguće je posmatrati strukturu pravnih lica koja se nalaze u privatnom vlasništvu a imaju dugovanja prema preduzećima u restrukturiranju:

PRAVNA LICA (PRIVATNA):
# dužnika
Iznos duga
%
DOO
360
4,114,819,633.70
64.23%
AD
49
734,561,919.50
11.47%
PR
123
1,454,546,657.57
22.70%
ZZ/PG
11
102,467,393.10
1.60%
Ukupno:
543
6,406,395,603.87
100.00%


Idući dalje u analizi podataka navedenih u ličnim kartama preduzeća u restrukturiranju, a koja se odnose na potraživanja, izvršena je osnovna pretraga privrednih subjekata kroz registre NBS-a, utvrdjeno je sledeće:
PRAVNA LICA (DRŽAVNA):
# dužnika
Iznos duga
%
Aktivan/Likvidan
68
732,454,454.94
55.63%
Aktivan/Blokiran
0
0.00
0.00%
Ukupno Aktivni
68
732,454,454.94
55.63%
Restrukturiranje/Likvidan
46
435,439,941.67
33.07%
Restrukturiranje/Blokiran
14
148,763,222.08
11.30%
Ukupno Restrukturiranje
60
584,203,163.75
44.37%
Ukupno:
128
1,316,657,618.69
100.00%
PRAVNA LICA (PRIVATNA):
# dužnika
Iznos duga
%
DOO
360
4,114,819,633.70
64.23%
Aktivan/Likvidan
298
3,512,905,194.84
54.83%
Aktivan/Blokiran
43
436,256,020.21
6.81%
Stečaj
13
112,122,230.90
1.75%
Brisan
6
53,536,187.75
0.84%
AD
49
734,561,919.50
11.47%
Aktivan/Likvidan
27
331,155,149.48
5.17%
Aktivan/Blokiran
19
391,434,652.18
6.11%
Stečaj
3
11,972,117.84
0.19%
Brisan
0
0.00
0.00%
PR
123
1,454,546,657.57
22.70%
Aktivan/Likvidan
95
1,108,012,035.34
17.30%
Aktivan/Blokiran
14
176,025,329.58
2.75%
Brisan
14
170,509,292.65
2.66%
ZZ/PG
11
102,467,393.10
1.60%
Aktivan/Likvidan
10
94,977,720.10
1.48%
Aktivan/Blokiran
1
7,489,673.00
0.12%
Brisan
0
0.00
0.00%
UKUPNO PRAVNA LICA (DRŽAVNA I PRIVATNA)

Aktivan/Likvidan
544
6,214,944,496
80.47%
Aktivan/Blokiran
91
1,159,968,897
15.02%
Stečaj
16
124,094,349
1.61%
Brisan
20
224,045,480
2.90%
Ukupno (Pravna lica):
671
7,723,053,222.56

Fizička lica:
149
322,944,989.77

Neodredivo:
160
1,801,845,714.73





UKUPNO:
980
9,847,843,927.06




NEKE OD NELOGIČNOSTI TRENUTNOG STANJA

Ukoliko zanemarimo neupotrebljive podatke o dužnicima, koji su sami po sebi razlog za otpuštanje lica odgovornih za naplatu potraživanja, mogu se primetiti sledeće:
1.       U navedenih 18 ličnih karata se nalazi recimo i 113 potraživanja kod kojih nije unet čak ni iznos dugovanja.
2.       Posmatrajući sektor u kome se nalaze gore navedena preduzeća u restrukturiranju, može se videti da postoje privredni subjekti koji uzimaju robu od skoro svih preduzeća u restrukturiranju u okviru ovog sektora, ali ne izmiruju svoje obaveze o roku I na redovan način. Navedeno zvuči vrlo bezlično I konfuzno, ali ako se uzme u obzir da na ovakav način preduzeća u restrukturiranju imaju potraživanja u iznosu od par stotina miliona dinara, postavlja se pitanje kako je moguće da državnim službenicima zadužnim za kontrolu ovako nešto promakne.
3.       Jedan od fascinantnih podataka je I to da postoji pojedinačno potraživanje prema preduzetničkoj radnji u iznosu od 2,801,753.36 RSD. Postavlja se pitanje kako je moguće omogućiti ovoliki stepen izloženosti nenaplativog potraživanja prema preduzetničkoj radnji, I sebe nazvati odgovornim licem u preduzeću u restrukturiranju.
4.       31 fizičko lice duguje preduzećima u restrukturiranju 322,944,989.77 RSD.  Iznos prosečne mesečne plate u Srbiji za mesec Septembar 2013 iznosio je 42,866.00 RSD. Ukoliko bi navedena fizička lica primala prosečnu platu bilo bi im svakom ponaosob potrebno 20,25 godina da otplate prosek dugovanja… pod uslovom da ne troše svoju platu na nešto drugo.
5.       Informacije koje se odnose na datum nastanka potraživanja su takvi da je bespredmetno uopšte upuštati se u komentar navedenog.


ŠTA TREBA URADITI KAKO BI SE POBOLJŠALA NAPLATA POTRAŽIVANJA

1.       U navedenih 18 preduzeća u restrukturiranju u proseku rade po dva (2) zaposlena na poslovima naplate spornog potraživanja. Dakle govorimo o 36 zaposlenih na poslovima naplate koji nesporno imaju raskošni talenat I očigledno vrlo dobro upošljeno znanje I iskustvo na naplati potraživanja, što se da videti iz malog iznosa potraživanja koji još uvek nije naplaćen. Navedeni zaposleni u neto iznosu, godišnje koštaju državu 18,518,112.00 RSD ( pod uslovom da primaju prosečnu platu).  
Navedenih 36 zaposlenih treba otpustiti.
2.       Profesionalizacija u naplati potraživanja bi omogućila da se sa 10 zaposlenih I upola manjim budžetom ( u neto iznosu ), ‘’pokrije’’ navedeni portfolio.
3.       Ujedno, profesionalizacijom posla naplate potraživanja bi se uvećao iznos naplaćenih potraživanja koji je umnogome veći benefit od koristi smanjivanja troškova namenjenih za plate zaposlenih u postupku naplate potraživanja.
4.       Način na koji bi zaposleni na naplati potraživanja trebalo da rade, I šta bi se moglo dobiti primenom odredjenih praktičnih znanja i iskustava ( modus operandi/know how) neće biti naveden u ovom tekstu.
Razlog zbog koga ne želim da navedem načine rada zaposlenih na naplati potraživanja je vrlo prost… Primećujem da veliki broj neradnika u preduzećima u restrukturiranju prima platu a da I ne zna zbog čega se to dešava. Sa druge strane svoje znanje smatram vrednim alatom za rešavanje problema naplate potraživanja. Od skora konsultant Vlade Republike Srbije Alfred Gusenbauer me je podsetio na staru fridmanovsku misao da ‘’nema besplatnog ručka’’, te mi u skladu sa navedenim ne pada na pamet da bez naknade iznesem svoje metode I način rada.