MOGUĆNOST NAPLATE POTRAŽIVANJA PREDUZEĆA U
RESTRUKTURIRANJU
(PREMA PODACIMA IZ ‘’LIČNE KARTE’’)
U
skladu sa intencijom Ministarstva privrede Republike Srbije da izradom
izveštaja o javnim preduzećima u restrukturiranju, a na osnovu iskustva koje imam,
dajem sebi za pravo da iznesem komentare u vezi sa uočenim, kao i da dam predlog za što
uspešniji rad navedenih javnih preduzeća u pogledu naplate potraživanja.
Podaci
koji su ovde izneti se odnose na jedno od javnih preduzeća u postupku restrukturiranja,
i svrha iznetih podataka je da ukaže na problematiku naplate spornog potraživanja,
te se napisano može smatrati svojevrsnom studijom slučaja, koja u najmanju ruku
može biti merodavna za donošenje zaključaka o potraživanjima ostalih javnih
preduzeća iz privredne grane kojoj javno preduzeće koje je posmatrano pripada.
Naziv javnog preduzeća, kao i grana delatnosti kojoj pripada su irelevantni za
navedeno.
Podaci
koji su bili predmet obrade su informacije date od strane nadležnih u javnom
preduzeću, u vezi sa potraživanjima koja
javno preduzeće ima, te van navedenog okvira neće ići ni u pogledu
komentarisanja.
Osnovne
pretpostavke od kojih se pošlo se oslanjaju na odnosne podatke o potraživanjima
iz tzv. ''lične karte'', koja se može smatrati dobrim početkom u pogledu
izveštavanja o radu javnih preduzeća u restrukturiranju. Inicijativa
‘’mapiranja’’ podataka preduzeća u restruturiranju, od strane Ministarstva
privrede, je dobra polazna osnova, koja bi trebala, vremenom, da se poboljša i ostvari
pun smisao publikovanja.
Imajući
u vidu celokupan proces publikacije podataka o potraživanjima javnih preduzeća
u restrukturiranju, smatram bitnim napomene, da se na takav način pruža prilika
državi kao vlasniku da na novi i neuporedivo kvalitetniji način vrši kontrolu
rada javnih preduzeća u restrukturiranju, a u vezi sa naplatom potraživanja.
Takodje, publikacija podataka o potraživanjima je dostupna i svim ‘’trećim
licima’’ koja su zainteresovana za preuzimanje javnih preduzeća u postupku
restrukturiranja. Analiza potraživanja možda neće biti presudan faktor za
preuzimanje javnog preduzeća, ali može biti jedan od pokazatelja koji može doneti
prevagu prilikom donošenja odluke o zainteresovanosti za preuzimanje javnog
preduzeća.
Ipak, podaci o potraživanjima izneti u ‘’ličnim kartama’’ nisu dovoljni da se stekne
potpuna slika o mogućnosti naplate potraživanja.
Dostavljeni
podaci o potraživanjima su šturi, neprecizni i u najmanju ruku pisani da bi se
zadovoljila forma ali ne i suština. Razlozi za navedeno se, recimo, mogu naći u
sledećim činjenicama:
-
U
delu koji se odnosi na naziv dužnika, uneti podaci su nedovoljni za
identifikaciju dužnika, upotrebom dostupnih podataka na sajtovima APR-a i
NBS-a. Naime, navedeni podaci su tako uneti da se 1) upitom na navedene sajtove
dobije više od jednog privrednog subjekta, ili 2) da se navedenim upitom ne
dobije niti jedan rezultat pretrage.
Takodje za odredjen broj dužnika uneti
su pogrešni nazivi.
Navedeno pokazuje nezainteresovanost
lica koje je unosilo podatke, kao i osobe zadužene za kontrolu unetog, ukoliko
je kontrola izvršena.
-
U
delu koji se odnosi na unos matičnih brojeva dužnika ne postoji niti jedan unet
podatak.
Kao i u prethodnom slučaju, može se
primetiti nezainteresovanost za posao koji je bilo potrebno obaviti.
-
U
delu koji se odnosi na datum nastanka potraživanja takodje nema unetih podatka.
Imajući u vidu značaj datuma nastanka potraživanja na mogućnost naplate istog,
a iz razloga zastarelosti koja može da nastupi, nedopustivo je da se ovaj
podatak ne navodi. Ovo ujedno otvara i pitanje ažurnog vodjenja evidencije o
ovom pitanju, jer na osnovu prezentovane ''lične karte'' može da se vidi da
nema zastarelih potraživanja, što je u najmanju ruku malo verovatan slučaj.
Takodje, navedeni datum je bitan iz razloga zaračunavanja ZZK, koja u navedenom
izveštaju nije ni uzeta u obzir.
U istom delu izveštaja se navodi da se
citiram ‘’potraživanja kojima ističe
rok zastarevanja se utužuju’’, ali imajući u vidu da se nigde ne navode
datumi nastanka potraživanja, ova tvrdnja se mora uzeti sa krajnjom rezervom.
Naime, ma koliko izveštaj mogao da bude narativan, ovakva tvrdnja sa karakteristikama
indicije je neupotrebljiva kako sa pravnog, tako i sa ekonomskog aspekta
analize podataka. Navedenom tvrdnjom pokazuje se indolentnost prema težnji da
podaci bidu što egzaktniji i samim time kvalitetniji, što je izmedju ostalog,
pretpostavljam, jedna od namera Ministarstva privrede.
-
U
delu koji se odnosi na potraživanja za koja je pokrenut sudski postupak,
odgovorna lica koja su sačinjavala izveštaj, navode paušalnu izjavu da: ''dana
11.09.2013.od kada nam je dostavljena lična karta na izradu, svakodnevno je
pokusavano stupanje u kontakt sa ovlašćenim advokatom društva u vezi uzimanja
podataka sudskih sporova, međutim, do 15.10.2013. nismo uspeli da ostvarimo
kontakt ni da pribavimo potrebne podatke za izradu lične karte društva.''.
Navedeno pokazuje apsolutnu
nezainteresovanost za rad na naplati potraživanja. Ovakvu tvrdnju potkrepljujem
time da se 1) postavlja pitanje o obliku komunikacije sa advokatom koji zastupa
javno preduzeće, 2) troškova koje javno preduzeće ima za navedeno angažovanje
advokata, 3) kvalitet usluge koju navedeni advokat pruža, i 4) stručnost
zaposlenih u javnom preduzeću, a u vezi sa korišćenjem informacionih
tehnologija i registra sudskih potupaka koji se vodi u okviru tzv. Portala
sudova, pri Ministarstvu pravde.
Ruku na srce, čak i da podjemo od
pretpostavke da kompjuterska pismenost nije bitna, gotovo nestvarno zvuči da
niko od odgovornih nije naložio fizički odlazak kod advokata koji zastupa ovo
preduzeće, i tražio izveštaj.
Pitanje koje se nameće samo od sebe je
da li navedeni privredni subjekat u restrukturiranju oupšte zna koliko ima
sudskih postupaka, te da li vrši potrebna novčana rezervisanja u vezi sa
time?
-
Prilikom
navodjenja podataka o iznosu dugovane glavnice, navode se i 1) podaci o
glavnici u potraživanjima koja su već naplaćena, kao i 2) podatak o jednom
potraživanju koje iako nije naplaćeno, u izveštaju ima negativni predznak
‘’-‘’, tako da zbirna cifra svih potraživanja pokazuje rezultat koji ne
odgovara tačnom trenutnom iznosu svih potraživanja. Kao laik za ekonomske
kategorije, mogu da pretpostavim da je navedeno uradjeno ili da zbuni onoga ko
koristi podatke, ili da prikaže lepšu sliku ukupnog iznosa nenaplaćenog
potraživanja.
Iz
iznetog se može zaključiti da je donošenje zaključaka na osnovu podataka o
potraživanjima koji su navedeni u ličnoj karti, upitno, te da se sa istima mora
postupati krajnje obazrivo prilikom upotrebe u poslovnom odlučivanju.
Ipak,
uprkos navedenom, kao i željom da izneto u ovom eseju bude ne bezobzirna
kritikaveć konstruktivan predlog rešenja, upotrebom podataka koji se nalaze na sajtovima
APR-a i NBS-a, i pod pretpostavkom ( koja verovatno nije tačna) da niti jedno
potraživanje nije zastarelo, došao sam do sledećih zaključaka[i]:
-
Identifikacija
dužnika
Osnovnom proverom navedenih naziva
dužnika iz ‘’lične karte’’ na sajtu APR-a utrvdjeno je da je moguće
identifikovati dužnike u pogledu 66,82% potraživanja.
U
33,18% potraživanja je nemoguće utvrditi ko je dužnik.
Problem u identifikaciji dužnika je već
pomenut i nastaje usled lošeg unosa podataka o imenima dužnika.
Primera radi, kao dužnik je unet naziv
‘’ALKA’’, što kao rezultat pretrage pokazuje preko 100 privrednih subjekata
koji u svom nazivu sadrže navedeni izraz.
Takodje, unosom odredjenih naziva
dužnika, te upitom na sajtu APR-a, nemoguće je dobiti bilo kakav
rezulatat. Kao primer se može navesti
dužnik koji je u izveštaju naveden kao ‘’PERPETU MAJA’’ koji je nemoguće naći u
registrima koji se vode pri APR.
Navedeni problemi bi umnogome bili lakši
za rešavanje da su lica odgovorna za unos podataka našla za shodno da razmotre
potrebu unosa podataka o matičnom broju dužnika. Time bi čak I pogrešno navodjenje
naziva dužnika moglo biti korigovano egzaktnom proverom na sajtu APR-a putem
upita sa matičnim brojem.
-
Struktura
dužnika
Posmatrano u vezi sa oblikom privrednog
subjekta može se videti da se 22,78% duga potražuje prema društvima sa
ograničenom odgovornošću, 3,89% duga se potražuje prema preduzetnicima, 0,03%
prema komanditnim društvima, 0,40% prema akcionarskim društvima, 33,18% je
nemoguće definisati kroz privredni oblik dužnika, dok se 39,72% dugovanog
iznosa odnosi na preduzeća, ustanove i ostale oblike u vlasništvu države koji
se radi lakše interpretacije u ovom tekstu generički nazivaju državna svojina.
Naziv ‘’državna svojina’’ je opredeljen
iz razloga što se svi dužnici obuhvaćeni u navedenoj grupi finansiraju direktno
od strane države kroz razne oblike osnivanja, kako republičkog, tako i lokalnog
karaktera.
Uzevši u obzir navedeno, dolazi se na
posredan način da je u istom pravnom subjektu, za navedeni segment
potraživanja, država ‘’de facto’’ i poverilac i dužnik u velikom broju
slučajeva.
-
Mogućnost
naplate potraživanja
U pogledu mogućnosti naplate
potraživanja su posmatrani parametri koji se odnose na status privrednog
subjekta kao i njegovu solventnost prema podacima sa NBS-a.
Status dužnika je posmatran kroz status naveden
na sajtu APR-a, u smislu podatka da li je dužnik aktivan ili brisan iz registra APR-a.
Solventnost dužnika je posmatrana kroz
krajnje šturi podatak sa sajta NBS o tome da li je dužnik u blokadi ili ne, te
u saglasju sa time, termin solventnost ne treba posmatrati u punom smislu reči
već samo kroz prizmu trenutne mogućnosti izmirenja duga.
Takodje, potraživanja koja postoje prema
privrednim subjektima u vlasništvu države su posmatrana kao apsolutno naplativa
iz razloga što je država ujedno i poverilac i dužnik. Sam modalitet naplate
koji se odnosi na dužnike koji se nalaze u državnoj svojini nije predmet ovog
eseja pa neće biti šire komentarisan.
Iz analiziranog se vidi da je 47,15%
potraživanja moguće naplatiti,.
1,85% potraživanja je moguće naplatiti
ali otežano. Ovo iz razloga što se radi o privrednim subjektima koji su aktivni
ali se nalaze u blokadi ili se radi o preduzetnicima koji su zatvorili radnje,
ali imajući u vidu odgovornost celokupnom imovinom, moguće je naplatiti se od
istih.
Nemoguće je naplatiti 1,17%
potraživanja, dok za 33,18% nije moguće utvrditi mogućnost naplate na osnovu
podataka iz ''lične karte''.
Mogućnost naplate koja se ovde pominje
je izvršena prema trenutnom stanju dužnika, i nije vezana za vremenski okvir
naplate, već za postojanje pretpostavke da postoji zakonska mogućnost da se
potraživanje naplati.
Konkretni podaci o mogućnosti naplate svakog
pojedinačnog potraživanja bi mogli biti dati samo pod uslovom detaljne analize
svakog potraživanja ponaosob.
Uzevši izneto,
ova studija slučaja može pokazati dve vrlo bitne stvari:
1.
Naplata
potraživanja koje javna preduzeća u restrukturiranju imaju nije na nivou na
kome bi trebala biti.
-
Kameralistički
pristup vodjenja posla naplate potraživanja pokazuje nestručnost i nespremnost
za preduzimanje potrebnih mera, a radi povećanja procenta naplaćenog
potraživanja.
-
Kontrola
rada lica angažovanih na naplati potraživanja je na trenutno postavljenom
modelu nemoguća.
-
Kontrolu
direktnih i indirektnih troškova koji nastaju u postupku naplate potraživanja
je nemoguće uspostaviti.
2.
Buduće
praćenje potraživanja koje javna preduzeća imaju ili će imati, će doživeti istu
tužnu sudbinu već nastalih nenaplaćenih potraživanja ukoliko se modus operandi koji trenutno važi
nastavi.
-
Primera
radi, iako je u tekstu navedeno da postoji odredjen procenat potraživanja koji
je moguće naplatiti, ukoliko se ne pristupi praćenju solventnosti i likvidnosti
dužnika, vrlo lako se može desiti da odredjeni dug postane nenaplativ. Ovo iz
razloga što odredjeni dužnici u trenutku pisanja izveštaja nisu u blokadi, ali
je proverom utvrdjeno da odredjen broj dužnika ima praksu da ‘’ulazi’’ i
‘’izlazi’’ iz blokade. Koliko lica zadužena za naplatu budu sposobna da
prepoznaju momenat kada će dužnik ‘’ući’’ u blokadu iz koje neće izaći, utoliko
se umanjuje rizik nemogućnosti naplate potraživanja.
Šta treba raditi
kako bi se situacija u naplati potraživanja preduzeća u restrukturiranju
popravila:
1.
Ustrojavanje
sistema izveštavanja,
-
Kvalitetnim
i jasno definisanim sistemom izveštavanja, moguće je izvršiti trostruki sistem
kontrole rada na naplati potraživanja.
Prva kontrola je nadredjeni zaposlenog na poslovima naplate potraživanja. Druga
kontrola je Ministarstvo privrede koje je ujedno i zaduženo za poslovanje
preduzeća u restrukturiranju. Treća kontrola je korišćenje podataka od strane
zainteresovanih investitora. Pravljenjem sistema izveštavanja svi u lancu
dobijaju kvalitet koji je potreban.
2.
Profesionalizacija
naplate,
-
Dinamika
koja je svojstvena naplati potraživanja zahteva i kvalitativno drugačiji
pristup naplati potraživanja od strane lica zaduženih za navedeni proces. Sama
naplata potraživanja podrazumeva 1) ažurno, sistematsko i kvalitetno
sakupljanje podataka, 2) analizu prikupljeno, 3) pravljenje strategija naplate
potraživanja, 4) realizaciju planiranih strategija, kao i 5) analizu učinjenog
radi pravljenja planova I projekcija za ubuduće.
3.
Aktivno
praćenje potraživanja.
-
Potraživanje
ne treba shvatati kao statičnu kategoriju, već kao dinamični proces koji ima
sebi svojstvene karakteristike. Od aktivnog praćenja promena u vezi sa
potraživanjem, umnogome zavisi i uspeh naplate istog.
-
Pomenuta
dinamika naplate potraživanja podrazumeva odredjeno odloženo dejstvo preduzetih
mera radi naplate potraživanja. Adekvatno razumevanje procesa naplate,
korišćenje pravih alata, iskustava i znanja, umnogome povećava procenat
verovatnoće naplate potraživanja.
Šta bi se dobilo
menjanjem pristupa i načina rada sa nenaplaćenim potraživanjima:
1.
Ažurniji
proces naplate potraživanja,
2.
Efikasniji
rad službi koje se bave naplatom potraživanja,
3.
Smanjenje
direktnih i indirektnih troškova u vezi sa naplatom potraživanja,
4.
Jasna
slika o potraživanjima i mogućnosti naplate na nivou celokupnog sistema ( svih
preduzeća u restrukturiranju, kroz uniformisanje izveštaja i načina praćenja).
Sve
navedeno je napisano sa željom da se pomogne ( ako ništa drugo ono bar
mišljenjem i deljenjem iskustva) u rešavanju jednog od problema koji javna
preduzeća u restrukturiranju imaju.
Prema
evidenciji Ministarstva privrede, u Srbiji postoji 153 javnih preduzeća u
restrukturiranju. Ukoliko se podje od pretpostavke da se menjanjem pristupa u naplati potraživanja poveća prihod
javnih preduzeća, u svakom za 500.000,00 RSD mesečno, to bi značilo povećanje
likvidnosti preduzeća u restrukturiranju za minimum 70.000.000,00 Eur-a na
godišnjem nivou. Podsetimo se da taj nedostatak likvidnosti sada finansira
država.
Ovaj
poslednji pasus je paušalna želja pisca ovog eseja i nadam se da mi ljudi od
struke neće na tome zameriti.