Naplata poreskog duga i kako je povećati

Pretpostavimo da je Država preduzela sve potrebne mere za koje zna, a radi naplate poreskog duga. Možemo pretpostaviti i složiti se da se Država maksimalno trudi ali rezultata nema, pa evidentno nešto treba menjati.

Smisao ovog teksta je da istakne odredjene predloge šta bi možda Država mogla da preduzme kako bi povećala stopu naplate poreskog duga.

U okviru teksta ne postoji niti jedna jedina brojka, jer bi se prezentovanjem istih otišlo u kritiku celokupnog sistema naplate, što nije intencija ovog teksta. Brojke bi naprosto pokazale da ih niko od nadležnih ne gleda i ne analizira, a to bi bilo poražavajuće. Ako posmatramo širu sliku naplate poreskog duga, doći ćemo do zaključka da je sistem u celini nemoguće promeniti. Iz navedenog razloga, predlozi sadržani u ovom tekstu su mere koje bi poboljšale postojeći sistem naplate poreskog duga u okviru već koncipiranog sistema.

Na osnovu spiska poreskih dužnika koje je dana 26.03.2014. iznela Poreska Uprava na uvid javnosti može se videti da postoji prostor za poboljšanje naplate poreskog duga, kao i prostor za poboljšanje sistema koji će smanjiti rizik nastajanja poreskih dugovanja u obimu koji sada postoji što je, mišljenja sam, mnogo bitnije od navedenih poreskih dugovanja. Ukoliko ne postoji sistem kojim će se umanjiti rizik nastanka poreskih dugovanja navedenog obima, posao Poreske Uprave je uzaludan, jer će svake godine imati istu situaciju.

Ono na šta bi Poreska Uprava mogla da obrati pažnju je sledeće:

1.      Korišćenje informacionih tehnologija u svrhu naplate poreskog duga.

Informacione tehnologije i podaci kojima Poreska uprava može da pristupi su moćno oružje u naplati poreskog duga.

Ukoliko je evidentirana neka statusna promena na APR-u, ili postoji promena pri NBS za poreskog dužnika, korišćenjem informacionih tehnologija nadležni u poreskoj upravi vrlo brzo mogu da uvide promenu i u skladu sa njom reaguju.

Ograničenje primene ove mere je ljudski faktor. Pitanje koje može biti postavljeno je: koliko često nadležni u Poreskoj Upravi proveravaju status svojih poreskih dužnika?

Otklanjanje ovog ograničenja je razvoj i korišćenje softvera koji bi pratio navedene promene i na dnevnom nivou generisao podatke koji bi bili na raspolaganju Poreskoj upravi.

2.      Korišćenje podataka iz Bilansa stanja i Bilansa uspeha poreskih dužnika.

Podaci navedeni u bilansima stanja i uspeha privrednih subjekata koji su poreski dužnici može biti jasan pokazatelj poslovanja poreskih dužnika. Ono što je bitno prilikom korišćenja podataka iz navedenih dokumenata je i to da nadležni organi Poreske Uprave na jasan i nedvosmislen način mogu videti u kom smeru se kreće poslovanje poreskog dužnika. Obzirom da ovde pominjemo poreske dužnike koji imaju Bilanse stanja i uspeha kao redovne sisteme izveštavanja, ne možemo a da se ne dotaknemo privrednih subjekata koji vode prosto knjigovodstvo.

Pitanje koje se nameće je koliko poreskih dužnika koji vode prosto knjigovodstvo se nalazi na gore navedenom spisku poreskih dužnika. Ovo iz razloga koji će biti naveden u sledećem pasusu.

3.      Korišćenje ‘’proste ekonomske logike’’.

Na osnovu podataka koji su navedeni u stavkama 1. i 2., nadležni organi vrlo lako mogu doći do zaključka da li uopšte poreski dužnik može i u kom roku da izmiri svoje poresko dugovanje.

-          Ukoliko poreski dužnik vodi prosto knjigovodstvo, nemoguće je utvrditi njegove osnovne parametre uspešnosti poslovanja, pa se postavlja pitanje da li je uopšte racionalno pregovarati sa ovakvim poreskim dužnikom u vezi sa reprogramom poreskog duga.

-          Ukoliko se na osnovu bilansa stanja i uspeha vidi da poreski dužnik posluje sa gubitkom, takodje se postavlja pitanje da li uopšte pregovarati sa njim u vezi sa naplatom potraživanja po osnovu poreskog duga.

4.      Korišćenje metoda reprograma poreskog duga.

Na osnovu gore navedenog može se zaključiti da se reprogram kao rešenje za naplatu poreskog duga mora koristiti krajnje obazrivo i na osnovu kvalitativno racionalno donešene odluke.

Ukoliko neki poreski dužnik ima dug od par miliona dinara, za očekivati je da ga ne izmiri, te stoga ne vidim razlog da Država bude poverilac koji se olako odriče svojih sredstava.

Poreski dužnici koji posluju sa gubitkom i poreski dužnici koji vode prosto knjigovodstvo su klasičan primer dužnika kod kojih je rizik nemogućnosti naplate putem reprograma ogroman.

Imajući u vidu da je reprogram poreskog duga nešto za čime kompanije posežu prilikom planiranja svojih prihoda, strožijim kriterijumima za odobrenje reprograma poreskog duga, izvesni broj poreskih obveznika bi prestao da ‘’šminka’’ svoje poslovanje, i ne bi predstavljao poslovanje svoje kompanije sa gubitkom.

5.      Povećanje produktivnosti zaposlenih na poslovima naplate

Imajući u vidu trenutno stanje, nerealno je očekivati povećan broj izvršilaca na poslovima naplate poreskog duga. Iz navedenog razloga Država bi na vrlo jednostavan način mogla da poveća produktivnost zaposlenih, donošenjem propisa kojim bi a) izvršila kvalitativno i kvantitativno postavljanje ciljeva sa vremenskim okvirom, b) izvršila stimulaciju zaposlenih kroz dodeljivanje bonusa u odnosu na izvršenu naplatu poreskih dugovanja.

Primera radi, uveren sam da bi procenat naplate poreskog duga drastično skočio ukoliko bi zaposleni dobijali 0,1% od naplaćenog poreskog duga za dugovanja veća od 1.000.000,00 dinara.

Kriterijumi za ‘’bonus’’ mogu biti koncipirani na različite načine, pa bi recimo svaki ‘’stratum’’ poreskih dužnika preko 1.000.000,00 dinara mogao da ima odredjen ponder prilikom odredjivanja ‘’bonusa’’.

6.      Menadžment potraživanja i rada zaposlenih

Kvalitetnijim menadžmentom u oblasti naplate poreskih dugovanja Poreska Uprava bi dobila umnogome ažurnije podatke, pa se recimo ne bi desilo da na gore navedenom spisku kao aktivan preduzetnik koji duguje po osnovu poreza, stoji navedena preduzetnička radnja koja je brisana iz registra APR-a pre par godina.

Kvalitetnijim menadžmentom u oblasti ljudskih resursa bi se za vrlo kratko vreme iskristalisala stručnost zaposlenih na poslovima naplate poreskog duga, pa bi time mogla da se poveća i produktivnost rada zaposlenih.

Gore navedeno je samo deo rešenja koja bi moglo primeniti u poslovima naplate poreskog duga.

Sve navedeno bi moralo detaljnije obrazložiti i precizirati, ali oupšteno, to su neke od stvari koje bi donele pozitivnu promenu.

Sem navedenog postoji veliki broj metoda koje su primenjive i koje bi povećale naplatu poreskog duga.

Sa iskrenom željom da Poreska Uprava primeni neki od navedenih metoda,

Pozdrav.

Naplata potraživanja / sistemi izveštavanja

Sistem izveštavanja Indagatrix

Imajući u vidu potrebu kompanija da u svom poslovanju imaju izvesnost u naplati potraživanja, kao i težnju za smanjenjem rizika nenaplativosti potraživanja, predstavljamo Vam proizvod koji je namenjen kompanijama koje žele da imaju precizan i kvalitetan podatak o svojim kupcima, na osnovu koga će moći da umanje rizik nenaplativosti potraživanja.

Osnovna prednost Indagatrix sistema izveštavanja je dostavljanje podataka u realnom vremenu, što umanjuje verovatnoću propuštanja radnji koje je potrebno preduzeti u cilju naplate potraživanja.

Indagatrix sistem izveštavanja je baziran na podacima Narodne Banke Srbije, koja je izdala licencu našoj kompaniji, na osnovu koje smo uspešno napravili softversko rešenje a u cilju kvalitetnog izveštavanja naših klijenata.

Podaci koji se dostavljaju preko Indigatrix sistema izveštavanja se odnose na:

·         Informacija da li je kupac u blokadi ili ne,

·         Informacija koliki je iznos trenutne blokade,

·         Informacija o pozitivnim bitnim promenama u poslednjih 24 časa,

·         Informacija o negativnim bitnim promenama u poslednjih 24 časa,

·         Informacija o istorijskom kretanju blokada kupca, od momenta početka praćenja.

Obzirom da Zakon o platnom prometu ("Sl. list SRJ", br. 3/2002 i 5/2003 i "Sl. glasnik RS", br. 43/2004, 62/2006, 111/2009 - dr. zakon i 31/2011) reguliše prinudnu naplatu prema vremenu prijema zahteva za prinudnu naplatu, u procesu naplate potraživanja je od izuzetne važnosti ažurna informacija u pogledu statusa računa kupaca. Iz navedenog razloga, Indegatrix system izveštavanja dostavlja podatak o blokadi računa kupca.

Gore navedene informacije se dostavljaju do 08:00 za dan koji prethodi datumu izveštaja.

Indagatrix sistem izveštavanja se dostavlja klijentu u EXEL formatu koji je generisan iz Indagatrix softvera.

Sam dokument koji se dostavlja je koncipiran na način da bude pregledan, funcionalan i lak za korišćenje.

Prednosti korišćenja Indagatrix sistema izveštavanja:

·         Pouzdanost informacija. Svi podaci se dobijaju od Narodne Banke Srbije,

·         Ažurnost informacija. Na početku radnog dana, imate ažurne podatke o NBS status Vaših kupaca,

·         Povećana produktivnost zaposlenih. Ukoliko koristite naš system izveštavanja, zaposleni koji se bavi naplatom u okviru Vaše kompanije će imati više vremena za druge poslove koji su bitniji od generisanja podataka o NBS statusu Vaših kupaca.

·         Ušteda. Novčani ekvivalet utrošenog vremena Vašeg zaposlenog je veći od naknade za korišćenje našeg sistema izveštavanja.

Osnovna stranica Indagatrix izveštaja se odnosi na kupce koji se prate kroz sistem generisanja podataka NBS.

U navedenoj stranici su uneti podaci kupca:

·         Naziv kupca,

·         Matični broj kupca,

·         PIB kupca

·         NBS status kupca, odnosno da li je blokiran ili ne, kao i da li je brisan iz registra APR-a,

·         Zabrana raspolaganja, i

·         Iznos blokade, ukoliko je kupac blokiran.

Pored navedenog, selektovanjem naziva kupca, automatski ulazite u individualni izveštaj za navedenog kupca.

U individualnom izveštaju možete videti istorijsko kretanje blokade kupca, od momenta početka praćenja navedenog kupca. Bitno je napomenuti da se izveštaj kreira za tražene kupce na dnevnom nivou.

Nakon pregledavanja podataka o blokadi i iznosima za traženog kupca, uvek se možete vratiti na početnu stranu izveštaja selektovanjem ikone ''Spisak kupaca''.

Na početnoj strani, kao i na svim ostalim stranicama se nalaze linkovi za ''Bitne promene +''  i ''Bitne promene –''.

Informacije koje su obradjene u navedenim linkovima se odnose na bitne promene koje su se desile u poslednjih 24 časova, i koje se odnose na to da li je kupcu koji se prati blokiran račun po osnovu prinudne naplate, ili da li je kupcu odblokiran račun po osnovu prinudne naplate.

Navedena informacija, bilo ona pozitivna ili negativna, može biti od vitalnog značaja u trenutku odlučivanja u vezi sa metodama i načinima naplate potraživanja.

Kod negativnih bitnih napomena se dobija ažurna informacija kojom se može steći prednost u odnosu na ostale poverioce kupca čiji se status prati.

Kod pozitivnih bitnih promena, dobija se informacija koja može pomoći u naplati potraživanja, koje je do momenta nastanka promene bilo nemoguće naplatiti.

Ukoliko ste zainteresovani za korišćenje naših usluga u vezi sa izveštavanjem o NBS statusu Vaših kupaca, možete nas kontaktirati na office@ratioconsulting.rs

Ko smo mi

Ratio Consulting d.o.o. je kompanija sa jasnim ciljem i značajnim iskustvom u oblasti NPL kredita kao i u oblasti naplate potraživanja.

Naša prvi i jedan od najbitnijih ciljeva je stvaranje personalizovanih rešenja za potrebe odlučivanja u oblasti naplate potraživanja.

Takodje, stalo nam je do svakog zahteva klijenata u oblasti nalaženja rešenja u vezi sa naplatom potraživanja.

Naša namera je da budemo najbolje rešenje za potrebe naših klijenata u oblasti naplate potraživanja.

Imajući u vidu da je zadovoljan klijent najbolji marketing, trudimo se da, u oblasti naplate potraživanja, pomognemo klijentima u njihovoj nameri da napreduju.

Naša misija

Da postanemo lider u oblasti konsultantskih usluga vezanih za naplatu potraživanja, čime bismo povećali poslovnu efikasnost kompanija bez uticaja na socijalnu komponentu poslovanja.

Naša vizija

Iskreno verujemo da naša poslovna rešenja nisu samo predlozi koji će promeniti brojeve u finansijskim izveštajima.

Želja za stvaranjem boljeg poslovnog okruženja i zadovoljstvo naših klijenata su mnogo bitniji od samog profita.

Forma bez suštine je ništa.

Zbog toga, nama je stalo.

POTRAŽIVANJA PREDUZEĆA U RESTRUKTURIRANJU -Marginalije i moralije javnog sektora-

Postoji izreka koja kaže da je dug od jednog dinara problem dužnika, dok je dug od jednog miliona dinara problem poverioca. Krenemo li putem navedenog, konstatujem da je poverilac, u ovom slučaju Država Srbija, u velikom problemu.

Svrha ovog teksta je:

1.       Da pokaže trenutno stanje potraživanja preduzeća u restrukturiranju;

2.       Da ukaže na nelogičnosti trenutnog stanja;

3.       Da predloži šta treba raditi pri rešavanju problema naplate potraživanja.

Navedeno je moguće koristiti kao savet za sve oblike privrednih subjekata koji se nalaze u vlasništvu Države Srbije, jer je vrlo verovatno da u manjoj ili većoj razmeri postoji slična situacija u vezi sa naplatom potraživanja.

Predmet analize su preduzeća iz oblasti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva koja se nalaze u postupku restrukturiranje, I kojih ima ukupno 18. U pitanju su sledeća preduzeća:

1.       PKB Korporacija, MB: 07042230;

2.        Graničar, MB: 08064920;

3.       Dragan Marković, MB: 07042442;

4.       Porečje, MB: 07196245;

5.       Aleksa Šantić, MB: 08166978;

6.       Bačka, MB: 08134901;

7.       DP PIK Zemun, MB: 07042914;

8.       Vojvodina, MB: 08047740;

9.       Dolovo, MB: 08047685;

10.   7. Juli, MB: 08053073;

11.   DP Voćar, MB: 07230257;

12.   PD Omoljica, MB: 08047723;

13.   Seme Tamiš, MB: 08047634;

14.   Mladi Borac, MB: 08644586;

15.   Jadran, MB: 08058130;

16.   Bratstvo Jedinstvo, MB: 08057745;

17.   Agrobačka, MB: 08155968; i,

18.   Mala Bosna, MB: 08236526.

Ukupan iznos potraživanja koji je praćen iznosi 9,847,843,927.06 RSD.

U navedeni iznos nisu uračunate vrednosti koje se odnose na kategorije vezane recimo za potraživanja po osnovu PDV-a, potraživanja po osnovu plata I ostalih davanja države koja kasne.

Takodje, nisu analizirana potraživanja zavisnih preduzeća.

TRENUTNO STANJE/STRUKTURA POTRAŽIVANJA PREDUZEĆA U RESTRUKTURIRANJU

Na osnovu podele prema pravnom status dužnika mogu se identifikovati tri osnovne grupe:

-          Fizička lica;

-          Pravna lica;

-          Neodredivi dužnici.

Pod neodredivim dužnicima se podrazumevaju potraživanja za koja je na osnovu prezentovanih podataka nemoguće utvrditi o kom dužniku se radi.

Iskazano u brojkama i procentima navedena podela izgleda ovako:

	# dužnika	Iznos duga	%
Fizička lica	149	322,944,989.77	3.28%
Pravna lica	671	7,723,053,222.56	78.42%
Neodredivo	160	1,801,845,714.73	18.30%
Ukupno:	980	9,847,843,927.06	100.00%

Posmatrano sa aspekta vlasništva u okviru pravnih lica moguće je izvršiti podelu na pravna lica koja se nalaze u vlasništvu Države Srbije, te na pravna lica koja se nalaze u privatnom vlasništvu.

PRAVNA LICA:	# dužnika	Iznos duga	%
Državna svojina	128	1,316,657,618.69	17.05%
Privatna svojina	543	6,406,395,603.87	82.95%
Ukupno:	671	7,723,053,222.56	100.00%

Imajući u vidu irelevantnost oblika privrednih subjekata koji se nalaze u vlasništvu Države Srbije, moguće je posmatrati strukturu pravnih lica koja se nalaze u privatnom vlasništvu a imaju dugovanja prema preduzećima u restrukturiranju:

PRAVNA LICA (PRIVATNA):	# dužnika	Iznos duga	%
DOO	360	4,114,819,633.70	64.23%
AD	49	734,561,919.50	11.47%
PR	123	1,454,546,657.57	22.70%
ZZ/PG	11	102,467,393.10	1.60%
Ukupno:	543	6,406,395,603.87	100.00%

Idući dalje u analizi podataka navedenih u ličnim kartama preduzeća u restrukturiranju, a koja se odnose na potraživanja, izvršena je osnovna pretraga privrednih subjekata kroz registre NBS-a, utvrdjeno je sledeće:

PRAVNA LICA (DRŽAVNA):	# dužnika	Iznos duga	%
Aktivan/Likvidan	68	732,454,454.94	55.63%
Aktivan/Blokiran	0	0.00	0.00%
Ukupno Aktivni	68	732,454,454.94	55.63%
Restrukturiranje/Likvidan	46	435,439,941.67	33.07%
Restrukturiranje/Blokiran	14	148,763,222.08	11.30%
Ukupno Restrukturiranje	60	584,203,163.75	44.37%
Ukupno:	128	1,316,657,618.69	100.00%
PRAVNA LICA (PRIVATNA):	# dužnika	Iznos duga	%
DOO	360	4,114,819,633.70	64.23%
Aktivan/Likvidan	298	3,512,905,194.84	54.83%
Aktivan/Blokiran	43	436,256,020.21	6.81%
Stečaj	13	112,122,230.90	1.75%
Brisan	6	53,536,187.75	0.84%
AD	49	734,561,919.50	11.47%
Aktivan/Likvidan	27	331,155,149.48	5.17%
Aktivan/Blokiran	19	391,434,652.18	6.11%
Stečaj	3	11,972,117.84	0.19%
Brisan	0	0.00	0.00%
PR	123	1,454,546,657.57	22.70%
Aktivan/Likvidan	95	1,108,012,035.34	17.30%
Aktivan/Blokiran	14	176,025,329.58	2.75%
Brisan	14	170,509,292.65	2.66%
ZZ/PG	11	102,467,393.10	1.60%
Aktivan/Likvidan	10	94,977,720.10	1.48%
Aktivan/Blokiran	1	7,489,673.00	0.12%
Brisan	0	0.00	0.00%
UKUPNO PRAVNA LICA (DRŽAVNA I PRIVATNA)
Aktivan/Likvidan	544	6,214,944,496	80.47%
Aktivan/Blokiran	91	1,159,968,897	15.02%
Stečaj	16	124,094,349	1.61%
Brisan	20	224,045,480	2.90%
Ukupno (Pravna lica):	671	7,723,053,222.56
Fizička lica:	149	322,944,989.77
Neodredivo:	160	1,801,845,714.73
UKUPNO:	980	9,847,843,927.06

NEKE OD NELOGIČNOSTI TRENUTNOG STANJA

Ukoliko zanemarimo neupotrebljive podatke o dužnicima, koji su sami po sebi razlog za otpuštanje lica odgovornih za naplatu potraživanja, mogu se primetiti sledeće:

1.       U navedenih 18 ličnih karata se nalazi recimo i 113 potraživanja kod kojih nije unet čak ni iznos dugovanja.

2.       Posmatrajući sektor u kome se nalaze gore navedena preduzeća u restrukturiranju, može se videti da postoje privredni subjekti koji uzimaju robu od skoro svih preduzeća u restrukturiranju u okviru ovog sektora, ali ne izmiruju svoje obaveze o roku I na redovan način. Navedeno zvuči vrlo bezlično I konfuzno, ali ako se uzme u obzir da na ovakav način preduzeća u restrukturiranju imaju potraživanja u iznosu od par stotina miliona dinara, postavlja se pitanje kako je moguće da državnim službenicima zadužnim za kontrolu ovako nešto promakne.

3.       Jedan od fascinantnih podataka je I to da postoji pojedinačno potraživanje prema preduzetničkoj radnji u iznosu od 2,801,753.36 RSD. Postavlja se pitanje kako je moguće omogućiti ovoliki stepen izloženosti nenaplativog potraživanja prema preduzetničkoj radnji, I sebe nazvati odgovornim licem u preduzeću u restrukturiranju.

4.       31 fizičko lice duguje preduzećima u restrukturiranju 322,944,989.77 RSD.  Iznos prosečne mesečne plate u Srbiji za mesec Septembar 2013 iznosio je 42,866.00 RSD. Ukoliko bi navedena fizička lica primala prosečnu platu bilo bi im svakom ponaosob potrebno 20,25 godina da otplate prosek dugovanja… pod uslovom da ne troše svoju platu na nešto drugo.

5.       Informacije koje se odnose na datum nastanka potraživanja su takvi da je bespredmetno uopšte upuštati se u komentar navedenog.

ŠTA TREBA URADITI KAKO BI SE POBOLJŠALA NAPLATA POTRAŽIVANJA

1.       U navedenih 18 preduzeća u restrukturiranju u proseku rade po dva (2) zaposlena na poslovima naplate spornog potraživanja. Dakle govorimo o 36 zaposlenih na poslovima naplate koji nesporno imaju raskošni talenat I očigledno vrlo dobro upošljeno znanje I iskustvo na naplati potraživanja, što se da videti iz malog iznosa potraživanja koji još uvek nije naplaćen. Navedeni zaposleni u neto iznosu, godišnje koštaju državu 18,518,112.00 RSD ( pod uslovom da primaju prosečnu platu).  

Navedenih 36 zaposlenih treba otpustiti.

2.       Profesionalizacija u naplati potraživanja bi omogućila da se sa 10 zaposlenih I upola manjim budžetom ( u neto iznosu ), ‘’pokrije’’ navedeni portfolio.

3.       Ujedno, profesionalizacijom posla naplate potraživanja bi se uvećao iznos naplaćenih potraživanja koji je umnogome veći benefit od koristi smanjivanja troškova namenjenih za plate zaposlenih u postupku naplate potraživanja.

4.       Način na koji bi zaposleni na naplati potraživanja trebalo da rade, I šta bi se moglo dobiti primenom odredjenih praktičnih znanja i iskustava ( modus operandi/know how) neće biti naveden u ovom tekstu.

Razlog zbog koga ne želim da navedem načine rada zaposlenih na naplati potraživanja je vrlo prost… Primećujem da veliki broj neradnika u preduzećima u restrukturiranju prima platu a da I ne zna zbog čega se to dešava. Sa druge strane svoje znanje smatram vrednim alatom za rešavanje problema naplate potraživanja. Od skora konsultant Vlade Republike Srbije Alfred Gusenbauer me je podsetio na staru fridmanovsku misao da ‘’nema besplatnog ručka’’, te mi u skladu sa navedenim ne pada na pamet da bez naknade iznesem svoje metode I način rada.