Postoji izreka koja kaže da je dug od jednog dinara
problem dužnika, dok je dug od jednog miliona dinara problem poverioca. Krenemo
li putem navedenog, konstatujem da je poverilac, u ovom slučaju Država Srbija,
u velikom problemu.
Svrha ovog teksta je:
1.
Da pokaže trenutno stanje potraživanja preduzeća
u restrukturiranju;
2.
Da ukaže na nelogičnosti trenutnog stanja;
3.
Da predloži šta treba raditi pri rešavanju
problema naplate potraživanja.
Navedeno je moguće koristiti kao savet za sve oblike
privrednih subjekata koji se nalaze u vlasništvu Države Srbije, jer je vrlo
verovatno da u manjoj ili većoj razmeri postoji slična situacija u vezi sa
naplatom potraživanja.
Predmet analize su preduzeća iz oblasti poljoprivrede,
šumarstva i ribarstva koja se nalaze u postupku restrukturiranje, I kojih ima
ukupno 18. U pitanju su sledeća preduzeća:
1.
PKB Korporacija, MB: 07042230;
2.
Graničar,
MB: 08064920;
3.
Dragan Marković, MB: 07042442;
4.
Porečje, MB: 07196245;
5.
Aleksa Šantić, MB: 08166978;
6.
Bačka, MB: 08134901;
7.
DP PIK Zemun, MB: 07042914;
8.
Vojvodina, MB: 08047740;
9.
Dolovo, MB: 08047685;
10.
7. Juli, MB: 08053073;
11.
DP Voćar, MB: 07230257;
12.
PD Omoljica, MB: 08047723;
13.
Seme Tamiš, MB: 08047634;
14.
Mladi Borac, MB: 08644586;
15.
Jadran, MB: 08058130;
16.
Bratstvo Jedinstvo, MB: 08057745;
17.
Agrobačka, MB: 08155968; i,
18.
Mala Bosna, MB: 08236526.
Ukupan iznos potraživanja koji je praćen iznosi 9,847,843,927.06
RSD.
U navedeni iznos nisu uračunate vrednosti koje se odnose
na kategorije vezane recimo za potraživanja po osnovu PDV-a, potraživanja po
osnovu plata I ostalih davanja države koja kasne.
Takodje, nisu analizirana potraživanja zavisnih
preduzeća.
TRENUTNO STANJE/STRUKTURA POTRAŽIVANJA
PREDUZEĆA U RESTRUKTURIRANJU
Na osnovu podele prema pravnom status dužnika mogu se
identifikovati tri osnovne grupe:
-
Fizička lica;
-
Pravna lica;
-
Neodredivi dužnici.
Pod neodredivim dužnicima se podrazumevaju potraživanja
za koja je na osnovu prezentovanih podataka nemoguće utvrditi o kom dužniku se
radi.
Iskazano u brojkama i procentima navedena podela izgleda
ovako:
# dužnika
|
Iznos duga
|
%
|
|
Fizička lica
|
149
|
322,944,989.77
|
3.28%
|
Pravna lica
|
671
|
7,723,053,222.56
|
78.42%
|
Neodredivo
|
160
|
1,801,845,714.73
|
18.30%
|
Ukupno:
|
980
|
9,847,843,927.06
|
100.00%
|
Posmatrano sa aspekta vlasništva u okviru pravnih lica
moguće je izvršiti podelu na pravna lica koja se nalaze u vlasništvu Države
Srbije, te na pravna lica koja se nalaze u privatnom vlasništvu.
PRAVNA LICA:
|
# dužnika
|
Iznos duga
|
%
|
Državna svojina
|
128
|
1,316,657,618.69
|
17.05%
|
Privatna svojina
|
543
|
6,406,395,603.87
|
82.95%
|
Ukupno:
|
671
|
7,723,053,222.56
|
100.00%
|
Imajući u vidu irelevantnost oblika privrednih subjekata
koji se nalaze u vlasništvu Države Srbije, moguće je posmatrati strukturu
pravnih lica koja se nalaze u privatnom vlasništvu a imaju dugovanja prema
preduzećima u restrukturiranju:
PRAVNA LICA (PRIVATNA):
|
# dužnika
|
Iznos duga
|
%
|
DOO
|
360
|
4,114,819,633.70
|
64.23%
|
AD
|
49
|
734,561,919.50
|
11.47%
|
PR
|
123
|
1,454,546,657.57
|
22.70%
|
ZZ/PG
|
11
|
102,467,393.10
|
1.60%
|
Ukupno:
|
543
|
6,406,395,603.87
|
100.00%
|
Idući dalje u analizi podataka navedenih u ličnim kartama
preduzeća u restrukturiranju, a koja se odnose na potraživanja, izvršena je
osnovna pretraga privrednih subjekata kroz registre NBS-a, utvrdjeno je
sledeće:
PRAVNA LICA (DRŽAVNA):
|
# dužnika
|
Iznos duga
|
%
|
Aktivan/Likvidan
|
68
|
732,454,454.94
|
55.63%
|
Aktivan/Blokiran
|
0
|
0.00
|
0.00%
|
Ukupno Aktivni
|
68
|
732,454,454.94
|
55.63%
|
Restrukturiranje/Likvidan
|
46
|
435,439,941.67
|
33.07%
|
Restrukturiranje/Blokiran
|
14
|
148,763,222.08
|
11.30%
|
Ukupno Restrukturiranje
|
60
|
584,203,163.75
|
44.37%
|
Ukupno:
|
128
|
1,316,657,618.69
|
100.00%
|
PRAVNA LICA (PRIVATNA):
|
# dužnika
|
Iznos duga
|
%
|
DOO
|
360
|
4,114,819,633.70
|
64.23%
|
Aktivan/Likvidan
|
298
|
3,512,905,194.84
|
54.83%
|
Aktivan/Blokiran
|
43
|
436,256,020.21
|
6.81%
|
Stečaj
|
13
|
112,122,230.90
|
1.75%
|
Brisan
|
6
|
53,536,187.75
|
0.84%
|
AD
|
49
|
734,561,919.50
|
11.47%
|
Aktivan/Likvidan
|
27
|
331,155,149.48
|
5.17%
|
Aktivan/Blokiran
|
19
|
391,434,652.18
|
6.11%
|
Stečaj
|
3
|
11,972,117.84
|
0.19%
|
Brisan
|
0
|
0.00
|
0.00%
|
PR
|
123
|
1,454,546,657.57
|
22.70%
|
Aktivan/Likvidan
|
95
|
1,108,012,035.34
|
17.30%
|
Aktivan/Blokiran
|
14
|
176,025,329.58
|
2.75%
|
Brisan
|
14
|
170,509,292.65
|
2.66%
|
ZZ/PG
|
11
|
102,467,393.10
|
1.60%
|
Aktivan/Likvidan
|
10
|
94,977,720.10
|
1.48%
|
Aktivan/Blokiran
|
1
|
7,489,673.00
|
0.12%
|
Brisan
|
0
|
0.00
|
0.00%
|
UKUPNO PRAVNA LICA (DRŽAVNA I PRIVATNA)
|
|||
Aktivan/Likvidan
|
544
|
6,214,944,496
|
80.47%
|
Aktivan/Blokiran
|
91
|
1,159,968,897
|
15.02%
|
Stečaj
|
16
|
124,094,349
|
1.61%
|
Brisan
|
20
|
224,045,480
|
2.90%
|
Ukupno (Pravna lica):
|
671
|
7,723,053,222.56
|
|
Fizička lica:
|
149
|
322,944,989.77
|
|
Neodredivo:
|
160
|
1,801,845,714.73
|
|
UKUPNO:
|
980
|
9,847,843,927.06
|
|
NEKE OD NELOGIČNOSTI TRENUTNOG STANJA
Ukoliko zanemarimo neupotrebljive podatke o dužnicima,
koji su sami po sebi razlog za otpuštanje lica odgovornih za naplatu
potraživanja, mogu se primetiti sledeće:
1.
U navedenih 18 ličnih karata se nalazi recimo i 113
potraživanja kod kojih nije unet čak ni iznos dugovanja.
2.
Posmatrajući sektor u kome se nalaze gore
navedena preduzeća u restrukturiranju, može se videti da postoje privredni
subjekti koji uzimaju robu od skoro svih preduzeća u restrukturiranju u okviru
ovog sektora, ali ne izmiruju svoje obaveze o roku I na redovan način. Navedeno
zvuči vrlo bezlično I konfuzno, ali ako se uzme u obzir da na ovakav način
preduzeća u restrukturiranju imaju potraživanja u iznosu od par stotina miliona
dinara, postavlja se pitanje kako je moguće da državnim službenicima zadužnim
za kontrolu ovako nešto promakne.
3.
Jedan od fascinantnih podataka je I to da
postoji pojedinačno potraživanje prema preduzetničkoj radnji u iznosu od
2,801,753.36 RSD. Postavlja se pitanje kako je moguće omogućiti ovoliki stepen
izloženosti nenaplativog potraživanja prema preduzetničkoj radnji, I sebe
nazvati odgovornim licem u preduzeću u restrukturiranju.
4.
31 fizičko lice duguje preduzećima u
restrukturiranju 322,944,989.77 RSD.
Iznos prosečne mesečne plate u Srbiji za mesec Septembar 2013 iznosio je
42,866.00 RSD. Ukoliko bi navedena fizička lica primala prosečnu platu bilo bi
im svakom ponaosob potrebno 20,25 godina da otplate prosek dugovanja… pod
uslovom da ne troše svoju platu na nešto drugo.
5.
Informacije koje se odnose na datum nastanka
potraživanja su takvi da je bespredmetno uopšte upuštati se u komentar
navedenog.
ŠTA TREBA URADITI KAKO BI SE POBOLJŠALA
NAPLATA POTRAŽIVANJA
1.
U navedenih 18 preduzeća u restrukturiranju u
proseku rade po dva (2) zaposlena na poslovima naplate spornog potraživanja.
Dakle govorimo o 36 zaposlenih na poslovima naplate koji nesporno imaju
raskošni talenat I očigledno vrlo dobro upošljeno znanje I iskustvo na naplati
potraživanja, što se da videti iz malog iznosa potraživanja koji još uvek nije
naplaćen. Navedeni zaposleni u neto iznosu, godišnje koštaju državu 18,518,112.00
RSD ( pod uslovom da primaju prosečnu platu).
Navedenih 36 zaposlenih treba
otpustiti.
2.
Profesionalizacija u naplati potraživanja bi
omogućila da se sa 10 zaposlenih I upola manjim budžetom ( u neto iznosu ), ‘’pokrije’’
navedeni portfolio.
3.
Ujedno, profesionalizacijom posla naplate
potraživanja bi se uvećao iznos naplaćenih potraživanja koji je umnogome veći
benefit od koristi smanjivanja troškova namenjenih za plate zaposlenih u
postupku naplate potraživanja.
4.
Način na koji bi zaposleni na naplati
potraživanja trebalo da rade, I šta bi se moglo dobiti primenom odredjenih
praktičnih znanja i iskustava ( modus operandi/know how) neće biti naveden u
ovom tekstu.
Razlog zbog koga ne želim da
navedem načine rada zaposlenih na naplati potraživanja je vrlo prost…
Primećujem da veliki broj neradnika u preduzećima u restrukturiranju prima
platu a da I ne zna zbog čega se to dešava. Sa druge strane svoje znanje
smatram vrednim alatom za rešavanje problema naplate potraživanja. Od skora konsultant
Vlade Republike Srbije Alfred Gusenbauer me je podsetio na staru fridmanovsku
misao da ‘’nema besplatnog ručka’’, te mi u skladu sa navedenim ne pada na
pamet da bez naknade iznesem svoje metode I način rada.
